Nakon kaj izgubiš pesa, ili bilo koju drugu životinju, ljubav, ne onak u šumi nego ono tužno, kad ‘ode na bolje mjesto’, pomisliš da više nikad ne budeš imala novu životinju

I onda prođe dovoljno vremena da shvatiš kak puno životinja čeka ljubav. Neke od njih čekaju tvoju ljubav.

Prozori u srcu

I dan danas mi se srce stegne kad se sjetim životinjica koje sam imala čast poznavati i voljeti. Ali skužiš da se srce i rastegne kad novu životinjicu pustiš u sebe. Jer srce zna i narasti. Ozbiljno. Otvori se novi prostor samo za tu životinjicu.

Još kad sam bila mala, pogotovo nakon kaj sam pogledala 101 dalmatinca, koji završava tak da svi oni žive na tom velikom imanju s obitelji koja ih je spasila, i svi su sretni, želja mi je bila spasiti sve životinje koje te trebaju i imati veliku farmu za njih. Nosila sam doma ranjene golube, vrapčiće, mišeke… Hranila peseke, miceke, ježeke…

Ono, makneš puža s ceste, staviš glistu u zemlju, uloviš muhu i baciš je van iz kuće, s fenom zagriješ pčelu da može odletjeti doma. Ma, bilo je svega i svakakvih životinjica. I svi su nekak mislili da budem veterinarka, ali teško ak plačeš kad je životinji teško. Uff, ništa od veterine.

Onda odrasteš. I skužiš kaj znači ‘može, kad budeš imala para’. Još ih nemam. Ali! Igram Lotto. Nikad ne znaš.

Došle su Maša i Doli

Nakon tužne priče kad je moja obitelj ostala bez naše predivne pesice Mini, a moj pas Pes, kojeg je baka preimenovala ni manje ni više nego u Medo i koji je imal već 16 godina, odlučila sam proširiti obitelj i bez ičijeg znanja doma sam dopeljala dvije kozice. Pesice. Mašu i Doli. Seke iz istog legla, naivno vjerujući da će si samo raditi društvo. A one su postale ‘partners in crime’.

Maša i Doli, moje dvije kozice, su ‘partners in crime’. Došle su tak da sam ih samo donesla doma

Umjesto ‘gde ti je bila pamet’, svima u familiji je naraslo srce. Ne zaboraviš zato Mini i Medeka, ili Arija i Kaija, Mikija, Princa, Pikija, ili kak god se zvali vaši voljeni ljubimci, jednostavno se otvori mjesto za novu ljubav. Mama mi je samo rekla: ‘One su zadnje koje su došle’. Ne zato jer ne želi, nego jer su rastanci teški.

Znam. Ali životinjice nas trebaju. A vjerujte mi na riječ, mi njih trebamo više. Pogotovo peseke. Oni te u najkraćem roku nauče kaj je to bezuvjetna ljubav.

Angijeva crna budućnost

I tak, jednog lijepog dana, pomislim, ajmo udomiti slijepog pesa! I mama kaže, ajmo!
Ne, nije tak bilo. Nikad to nije tak.

Nego, ‘čula sam za peseka’. Koji je isto pinč kak i moje puce i da je u borbi s drugim pesima izgubil oba oka, a živel je na otvorenom ranču i ono, sudbina mu nije bila naklonjena, a budućnost mu je bila crna. U najboljem slučaju tamnosiva.

Angi je živel na ranču i u borbi ostal bez oba oka. Slijep tam nije imal nikakvu budućnost. Sad ima seke

Neke priče jednostavno dođu do tebe i postanu tvoje priče. Tak da sam mami pričala o tom peseku. Ispočetka je bilo ‘nema šanse’, a onda, možda dan, dva nakon toga, rekla mi je za ručkom: “Dovedi Angija doma.”

DOMA! Tu sam znala da je Angi spašen!

Ipak, Angi je došel u raj

Zake to velim? Jer ne kuže svi ljudi da nabaviti životinju nije samo daš još jesti piti i to je to. Imati ljubimca je obaveza. Da nije bilo mamine podrške, sama ne bi mogla preuzeti odgovornost za slijepog peseka.

Mami se srce raširilo i osjetila je da ima mjesta za novog ljubimca. Uvijek ima.
Drugi dan smo ‘zdilali’ Angija na parkingu kod West Gatea. I ANGI JE DOŠEL DOMA!
U Zabok. Slijepi, preplašeni, ali veseli pesek je konačno došel u raj. Još samo fali pero da mu s njim mašemo po riti.

Vjerujte mi na riječ, spasiti hendikepiranog peseka je neopisiv osjećaj

Teško je udomiti crne miceke, crne peseke, stare životinjice, perad, opasne pasmine. Ali ljudi, nemate pojma kak je teško udomiti bolesne ili hendikepirane životinje. A tek one su pune ljubavi i zahvalnosti. Ne samo da bude vam srce naraslo, srce bude vam sjajilo.
Drugačije ne mogu opisati taj osjećaj.

Srce je na mjestu

Kad Angi skoči k meni na kauč i igra se ko malo bebica, meni je srce na mjestu. Volim svaki taj trenutak. Moram zahvaliti mami kaj je čula kak nas Angi zove, a hoću i zahvaliti svim našim prekrasnim životinjicama kaj nam šire srca.

Slijepi Angi se ni po čemu ne razlikuje od Maše i Doli. Sad je to uigrani trio za piz…

Volite životinje i pomažite im. Ak nemate vremena, ima puno udruga kojima možete donirati hranu, igračke, dekice, novac. I da, nemojte se srditi kad velim da su moji pesi moja deca. To ne umanjuje vašu ljubav prema vašim klincima, to samo znači da je čovjek sposoban voljeti i druga bića, koja nisu vi sami ili vaši potomci. Mislim, ovo vam priča žena koja se ispriča drvu kad nehotice otkine grančicu.

Ljubav, samo ljubav. Jer nismo sami na ovoj planeti. Sve je život oko nas. I samo poštujući sav taj život, poštujemo i sebe.